Међународни дан сеоских жена, 15.октобар, установљен је Резолуцијом Генералне скупштине УН из 2007. године, а идеја да се уведе посебан дан, када земље широм света указују на посебан допринос жена на селу, потекла је са Конференције жена УН, у Пекингу 1995. године. Његовим обележавањем се скреће пажња на кључну улогу жена на селу као стуба породице, пољопривреде и руралног развоја.
Од око шест милиона грађана Србије, два и по милиона живи у руралним пределима наше земље, од чега су половина жене. Оне су стварни стуб породице, истински чувари наших огњишта, брижне мајке и супруге, али и незаменљиви, и углавном невидљиви, радници у домаћинству, али и практични чувари традиције села и свога рода.
Упркос тој кључној улози жене са села у породици, и без обзира што су све видљивије и присутније у креирању политике села али и локалне заједнице, и даље су маргинализована и рањива друштвена група.
Кућни послови и брига о деци скоро су искључиво послови којима се баве жене, уз интензивни рад у пољопривреди, док у организацији газдинства углавном имају ограниченији приступ приходима, имовини, па и одлучивању.
А да би се то стање поправило, о томе се мора чешће или чак стално, и то јавно, говорити, како би жене са села још више скренуле пажњу на себе, а не да и даље остану по страни друштвених збивања. Ти циљеви, утакни су и у организацију прве националне конференције “Невидљиве хероине Србије”, која је 15.октобра одржана у Чачку.
Неповољан социоекономски положај, жене на селу, у поређењу са мушкарцима, огледа се у тежем приступу ресурсима, нижем нивоу образовања, мањим шансама за одрживо запошљавање, за већину лица чији су главни извори прихода пензија и социјална давања. Иако се последњих година тај тренд у Србији полако мења, жене су и даље у свега 12 одсто случајева, носиоци или власници пољопривредног газдинстава.
Више од половине жена са села формално је незапослено, неке од њих немају ни здравствено осигурање, а у старости неретко живе и на рубу егзистенције. Побољшање тог стања кроз подршку женама у пољопривреди и у руралном развоју огледа се кроз различите државне мере подстицаја, а економско оснаживање, сви се слажу, је најбитније. Оно ће омогућити и опстанак жена на селу, а тиме и њихових породица, па и српског села уопште.
“Улога, значај и положај жене у руралној средини и мере подршке”, што је и била тема овог скупа – из својих углова осветлили су, поред организатора Отворене мреже за пољопривреду – Мој пољопривредник, и представника Владе, и представници међународних организација – USAID-a и SWG RRD-a, Руралне мреже Црне Горе, Балканске мреже за рурални развој, до панел дискусије – на тему “Жене у селима – од чувара традиције до покретача промена у руралном делу Србије”.
Сви предлози, захтеви и понуђена решења нашла су се у заједничкој декларацији Конференције, која ће бити достављена свим релевантним факторима за унапређење положаја жене у селима Србије.
Првој националној конференцији “Невидљиве хероине Србије” у Чачку присуствовала је и делегација Прибоја, у којој су најбројније биле жене из прибојских села, које су, упркос свим потешкоћама, ипак своју судбину везале за село.
На Конференцији је приказан и краткометражни филм “Жена из крша”, у продукцији Црногорске руралне мреже, а на платоу испред Културног центра у Чачку организован је и Сајам локалне хране.
